Zonirani granični pejzaži EU
Centralni politički, ekonomski i društveni prostor Evropske unije organizovan je kroz koncept "zone slobode, bezbednosti i pravde", koji se razvija kroz suprotstavljanje onome što je van njega, što može da ga ugrozi. Fizičke granice te zone postaju mesto spektakularizacije ovog antagonističkog odnosa, a represija nad svakodnevnom ljudskom mobilnošću od spolja, transformiše se u glavnu civilnu bezbednosnu tehniku, kojom se generiše pripadnost i autolegitimizuje pravo na kontrolu ulaska i boravka. Članstvo u zoni slobode, bezbednosti i pravde u načelu nije konačno: ukoliko država prihvati principe i izmeni zakonodavstvo i uvede odgovarajuću institucionalnu praksu, i sama može postati član, ukoliko aktuelne članice daju zeleno svetlo. Sektori u kojima je potrebno izvršiti izmene razdvojeni su u poglavlja i rubrike i obavlja se detaljna evaluacija kako u redovnim vremenskim razmacima, tako i u određenim ključnim fazama. Pozitivna evaluacija obično znači otvaranje novih mogućnosti za ekonomsku i političku saradnju. Ovaj proces je naizgled tehnokratski, objektivan i racionalan. Predstavljen je kao put koji zainteresovana država mora da pređe kako bi ušla u zonu slobode, bezbednosti i pravde. Dakle, nisu samo ljudi (roba, novac, informacije i sl.) ti čije se kretanje kontroliše, već u prenesenom smislu ka EU idu i države.
Granični pejzaž EU sastavljen iz koncentričnih krugova eksplicitno je formulisan 1998. godine, tokom austrijskog predsedavanja Većem Europske unije kada je predstavljen nacrt strategije o imigraciji i azilnoj politici. Ovaj dokument (Strategy 1998) nudi sliku sveta prema kojoj je više od polovine Zemlje raspoređeno u koncentrične regione koji imaju različite operativne uloge u kontroli granica i migracijskih kretanja prema EU. Bez okolišanja, EU treba da koristi sva raspoloživa sredstva, političke i ekonomske pritiske, kako bi navela države da sprovode kontrolu migracija. Rečima dokumenta:
60. Ovde bi model koncentričnih krugova migracijske politike mogao da zameni model „Tvrđave Evrope“. Iz očiglednih razloga, države Šengena trenutno propisuju najintenzivnije mere kontrole. Njihovi susedi (u suštini pridružene države, a možda i područje Mediterana) trebalo bi postepeno povezati u sličan sistem koji će se sve intenzivnije dovoditi u sklad sa standardima prvog kruga, posebno u pogledu viza, granične kontrole i politika readmisije. Treći krug država (područje ZND-a, Turska i Severna Afrika) će se tada koncentrisati prvenstveno na tranzitne provere i borbu protiv mreža fasilitatora, a četvrti krug (Bliski istok, Kina, crna Afrika) na eliminsanje push-faktora.
61. U sistemu kao celini, ispunjenje obaveza koje proističu iz svake pojedinačne uloge trebalo bi da ima pozitivne posledice na dotičnu državu: na primer, drugi krug mora ispuniti šengenske standarde kao preduslov za članstvo u EU; za treći krug, intenzivna ekonomska saradnja je dovedena u vezu sa ispunjenjem njihovih obaveza; i [za] četvrti krug, obim razvojne pomoći koji će biti odobren može se procenjivati na toj osnovi (Strategy 1998).
Od centra, dakle, gradacijski raspoređene periferije postaju tzv. zone prigušenja ili, ispravnije prevedeno, tampon-zone (usp. Stojić Mitrović 2021).
Kompleksna dinamika apsorbovanja država u evropski granični režim kroz procese eksternalizacije rezultira stvaranjem diferencijalnih, hijerarhizovanih, aprostornih zona u kojima se reflektuju asimetrični politički odnosi. Iz evrocentrične perspektive, zonirani svet omogućava ne samo tehnički outsourcing kontrole kretanja i oslobađanje službi, administracije, a na kraju i ulica, od neželjenih osoba u pokretu, već i stvaranje slike prema kojoj su granični pejzaži izvan EU, pretvoreni u tampon-zone u kojima mogu da vladaju drugačija pravila: neograničeno administrativno zatvaranje, nasilje, deportacije i razne druge prakse koje se interpretiraju, kao i sami granični pejzaži, kroz svojstvo liminalnosti. Tu se često praktikuju prakse čije je stvaranje i primenu aktivno ili prećutno podržala EU, dok se EU odriče odgovornosti: te prakse se vezuju za nacionalne države, a ne za EU. Granični pejzaži pritom presecaju granice i teritorije realnih nacionalnih država, i ne pokrivaju definisan prostor.
1. 6. 2022.
Literatura
Strategy Paper on Immigration and Asylum Policy.1998. 9809/98 CK4 27 ASIM 170.
Stojić Mitrović, Marta. 2021. Evropski granični režim i eksternalizacija kontrole granica EU. Srbija na balkanskoj migracijskoj ruti. Beograd: Etnografski institut SANU.